ОШ „Ђура Јакшић“ Конарево

3/14/2013 Дан Броја Пи

Наиме, Пи је један од најпознатијих ирационалних бројева. Такви бројеви се не могу представити као разломак, а иза децималне запете садрже бесконачно много цифара. Број Пи није само ирационалан, мистериозан је на још један начин – он је трансцедентан. То значи да не постоји алгебарска једначина за коју би Пи био решење.

Међутим, овај број може да представља и нешто сасвим опипљиво. Стари Грци су помоћу канапа мерили обиме разних кругова, на пример бачви, како би израчунали колико вина у њих стаје. Кад год би их поделили дужином пречника, увек су добијали вредност броја Пи.

Зашто однос пречника и обима круга дајe број који се не може написати као разломак два природна броjа? Ова древна мистерија заправо је много већа од геометријских кругова.

Познат и под називима Архимедова константа и Лудолфов броj, најчешће записан грчким словом π, он се јавља као пресудан фактор у огромном броју једначина које описују природне појаве. Тако Пи одређује брзину којом падају кишне капи, начин на који се шири и скупља свемир и прелама светлост, или вероватноћу нестајања живих врста. Број Пи можда и најбоље повезује све области математике.

Најчешће се заокружује на 3,14, а може се користити и у било којој апроксимацији као што је 3,1415926535897932384626433832795… Понекад се у рачуну заокружује као количник 22/7.

    Међу цифрама броја Пи, редом почевши од неког места, може се наћи било који коначни низ: ваш датум рођења, матични број, број телефона, све се то налази негде у броју Пи. Ако бисмо Мај, месец математике, кодирали са 052012, приметили бисмо да се овај код такође налази у броју Пи – на 1362638. децималном месту.